Veruje se da počivalište Jonatana ben Uziela, mudraca iz prvog veka, ima magične moći: Posetite grob u Amuki, severni Izrael, dok tražite ljubav – i venčaćete se za godinu dana. Hiljade parova se kune da im je to uspelo. Ovo je samo jedan od mnogih narodnih običaja sa magičnim prizvukom koji su se izvodili kroz jevrejsku istoriju.
Takva praksa traje do danas. Narukvice sa crvenim žicama i simbol hamse primeri su jevrejskih amajlija koje su još uvek popularne. Takve amajlije, male žetone ili pisane natpise Jevreji su koristili još od vremena Talmuda za zaštitu, lečenje i odbijanje Ajin Hare, Zlog oka.
Ali ove prakse nisu bez kontroverzi.
Majmonid nije odobravao amajlije kao ni astrologiju, tvrdeći da obe ideje, iako su možda delotvorne, mogu potkopati normativno jevrejsko verovanje. Uprkos tome, oba su ugrađena u jevrejsku praksu. Zodijak je centralni motiv u dizajnu sinagoge talmudskog perioda. Temeljno poznavanje astrologije je očigledno u delima srednjovekovne poezije jevrejskih pesnika kao što su Solomon Ibn Gabirol i Eleazar Kalir, kao iu delima srednjovekovne biblijske egzegeze jevrejskih komentatora kao što je Abraham Ibn Ezra.
Jevrejsko verovanje takođe daje izvesno poverenje ideji proricanja ili natprirodnog uvida. Uopšteno govoreći, proricanje je podeljeno na dve vrste: govorenje o budućnosti i sposobnost da se natprirodno razaznaju događaji u sadašnjosti, bilo u glavama ljudi ili u drugom delu sveta. Snovi, posebno snovi predosećajnog kvaliteta, upoređeni su sa proročanstvom (prvo od Josifa, u Postanku 37:5), iako Talmud takođe upozorava da se u snove ne čita previše značenja. Zanimljivo je da Talmud ne kaže da su proročanstva iz snova neistinita – umesto toga, upozorava da bi to mogla biti lažna proročanstva stvorena od strane demona ili drugih zlonamernih duhova (Berakhot 55b).
Demoni, duhovi, pa čak i određena čudovišta pojavljuju se u mnogim jevrejskim tekstovima. Midraš opisuje Lilit kao ravnu Adamu na početku stvaranja, a zatim prognanu iz Rajskog vrta, živeći kao neka vrsta polužene, poludemona. Dibuci i golemi su takođe deo jevrejske tradicije; neke legende o ovim stvorenjima datiraju još iz Talmuda.
Uči se da je nekoliko odabranih svetih ljudi u jevrejskoj istoriji primilo uputstva o tome kako da stupe u interakciju sa natprirodnim bićima. U apokrifnoj Knjizi Tobita, glavni junak Tobija se ženi ženom čije je prethodne muževe ubio demon. Talmud čak sadrži uputstva za laike kako da otkriju prisustvo demona u svojim domovima.
Možda najočiglednija moć koju judaizam pripisuje magiji je sposobnost bacanja čini. Od prvih činova stvaranja, do kojih je došlo nizom „govornih činova“ od strane Boga, jezik se koristi i za izgradnju i za uništavanje. Izgovaranje jednog od Božijih imena koristi se za postizanje svega, od blagoslova izraelskog naroda do uništavanja zidova Jerihona.
Iako su jevrejske magijske prakse varirale kroz istoriju, one su uvek postojale kao paralelna sila normativnim jevrejskim ritualima i verovanjima.
Teologija i Talismani 